Holocaust Remembrance Day

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату

Дан сећања на жртве холокауста у Србији представља један од најзначајнијих и најтрагичнијих датума у националном календару. Овај дан није само подсећање на милионе настрадалих широм Европе, већ је дубоко укорењен у специфичну локалну историју страдања српског, јеврејског и ромског народа. Док свет обележава Међународни дан сећања на холокауст 27. јануара, Србија је одредила 22. април као посебан датум који директно рефлектује ужасе почињене на овим просторима, са посебним фокусом на систем концентрационих логора Јасеновац.

Оно што овај дан чини посебним јесте његова дубока емотивна и духовна тежина. То је дан када тишина говори гласније од речи, када се грађани Србије окрећу ка прошлости како би одали почаст онима који су изгубили животе у безименим јамама, гасним коморама и под оштрицама фашистичких и усташких режима. Србија, као земља која је претрпела огромне демографске и људске губитке током Другог светског рата, кроз овај датум чува колективно сећање на антифашистичку борбу и невине жртве, наглашавајући важност борбе против мржње, расизма и сваког облика нетолеранције у савременом друштву.

Овај празник је више од историјске лекције; он је морални императив. Кроз државне церемоније, верске обреде и образовне програме, Србија настоји да пренесе истину о страдању будућим генерацијама. Специфичност српског обележавања лежи у томе што се холокауст не посматра изоловано, већ у ширем контексту геноцида извршеног над Србима и Ромима, чиме се одаје почаст свим жртвама које су страдале због своје националне, верске или идеолошке припадности под окупационим снагама и њиховим сарадницима.

Када се обележава у 2026?

У календарској години 2026, овај важан историјски датум пада на следећи дан:

• Датум: April 22, 2026
• Дан у недељи: Wednesday
• Преостало време: До обележавања је остало још 109 дана.

Дан сећања на жртве холокауста у Србији је датумски фиксиран за 22. април. Разлог за овај специфичан датум лежи у историјском догађају који се одиграо 22. априла 1945. године, када је дошло до пробоја последње групе логораша из концентрационог логора Јасеновац. За разлику од неких других празника који се померају у зависности од лунарног календара или викенда, овај дан се увек обележава на исти датум како би се очувала директна веза са херојским и трагичним чином побуне преживелих логораша.

Историја и порекло: Зашто баш 22. април?

Да би се разумео значај 22. априла за Србију, неопходно је осврнути се на дешавања у пролеће 1945. године. Док су се савезничке снаге приближавале и док је слом фашизма био на помолу, чувари логора Јасеновац, којим је управљао усташки режим Независне Државе Хрватске (НДХ), почели су са систематским уништавањем доказа о почињеним злочинима. То је подразумевало убијање преосталих логораша и уништавање објеката.

У ноћи између 21. и 22. априла 1945. године, преосталих 1.073 логораша, схвативши да их чека сигурна смрт, одлучило се на очајнички корак – пробој. Предвођени Антом Бакотићем, логораши су голим рукама и оскудним алаткама кренули на наоружане стражаре и бодљикаву жицу. У том пробоју преживело је само стотинак људи. Истовремено, у делу логора познатом као Кожара, такође је дошло до побуне где је од 167 логораша преживело свега 11.

Јасеновац је био симбол најмонструознијег страдања на Балкану. Процене броја жртава варирају, али званични подаци и истраживања указују на то да је у овом систему логора убијено на десетине хиљада људи, претежно Срба, Јевреја и Рома. За Србију је овај датум изабран као државни празник (радни) јер симболизује крај највећег стратишта на овим просторима и одаје почаст храбрости оних који су у најмрачнијим тренуцима људске историје пружили отпор крвницима.

Поред Јасеновца, овај дан је посвећен и жртвама других логора на територији Србије и окупиране Југославије, као што су Старо Сајмиште, Бањица, Црвени крст у Нишу, као и жртвама масовних стрељања у Крагујевцу, Краљеву и другим градовима.

Како се обележава и традиције

Обележавање Дана сећања на жртве холокауста у Србији карактерише достојанствена и смерна атмосфера. С обзиром на природу догађаја, нема прослава, парада нити веселих манифестација. Уместо тога, фокус је на комеморацијама које комбинују државне протоколе са верским обредима.

Државне церемоније и полагање венаца

Централна државна комеморација обично се одржава код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора Старо Сајмиште на левој обали Саве у Београду. Најистакнутији државни званичници, укључујући председника државе, премијера, министре и представнике Војске Србије, полажу венце уз највише војне почасти. Овом догађају присуствују и преживели логораши, потомци жртава, као и представници дипломатског кора.

Верски обреди (Парастоси и молитве)

Српска православна црква игра кључну улогу у обележавању овог дана. У многим храмовима широм земље служе се парастоси за невино пострадале. Посебно су значајне литургије у местима која су била попришта великих страдања. Такође, представници јеврејске заједнице у Србији одржавају молитве (Кадиш) у синагогама и код споменика јеврејским жртвама, док ромска заједница организује своје традиционалне комеморације. Звук црквених звона тачно у подне у појединим градовима симболично подсећа грађане на тренутак тишине и молитве.

Образовни програми и култура сећања

У школама широм Србије, први часови су често посвећени историји холокауста и локалног страдања. Наставници користе овај дан да едукују младе о опасностима екстремизма. Музеји, попут Музеја жртава геноцида, организују специјалне изложбе, предавања и трибине. Културне институције приказују документарне филмове и организују књижевне вечери посвећене мемоарској прози преживелих.

Заједничко обележавање са Републиком Српском

Специфичност овог дана је и блиска сарадња Србије и Републике Српске. Често се организују заједничке комеморације у Доњој Градини, која је била највеће стратиште логора Јасеновац на десној обали реке Саве. Ови скупови окупљају хиљаде људи и представљају највећи чин колективног сећања српског народа са обе стране Дрине.

Практичне информације за посетиоце и странце

Ако се налазите у Србији током April 22, 2026, важно је да разумете контекст овог дана како бисте се понашали у складу са локалним обичајима и традицијом.

Понашање на меморијалним локацијама

Приликом посете местима као што су Старо Сајмиште, Јајинци или Јасеновац, неопходно је задржати максимално поштовање.

• Одевање: Препоручује се скромна и пристојна одећа. Избегавајте превише лежерну или провокативну гардеробу.
• Тишина: Разговор треба да буде тих. Громко смејање, викање или слушање гласне музике сматра се крајње непристојним и увредљивим.
• Фотографисање: Селфији и позирање испред меморијалних плоча или на местима страдања су строго непожељни. Фотографисање споменика у сврху документације је дозвољено, али увек са дистанцом и поштовањем.

Кључне локације за обилазак

За оне који желе да одају почаст или науче више, препоручују се следеће локације:

1. Споменик жртвама геноцида (Старо Сајмиште, Београд): Место где се одржава главна церемонија.
2. Спомен-парк Јајинци: Налази се надомак Београда, на месту где су извршена масовна стрељања преко 60.000 људи. Ово је величанствен и миран простор за размишљање.
3. Музеј жртава геноцида: Водећа установа у Србији за истраживање страдања у Другом светском рату.
4. Логор Црвени крст (Ниш): Један од ретких очуваних нацистичких логора у Европи, данас музејски комплекс.

Саобраћај и приступачност

Будући да ово није нерадни дан, градски превоз, продавнице и државне институције раде по уобичајеном реду вожње. Међутим, због државних церемонија, поједине улице у близини меморијалних центара у Београду могу бити привремено затворене за саобраћај у преподневним часовима. Туристи могу слободно да присуствују јавним церемонијама полагања венаца, али се очекује да се уклопе у тиху масу оних који одају почаст.

Да ли је ово државни празник и нерадни дан?

Важно је напоменути да Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Србији није државни празник који подразумева нерадни дан.

• Радно време: Све продавнице, тржни центри, банке, поште и канцеларије раде по свом редовном радном времену за среду, April 22, 2026.
• Школе: Образовне установе су отворене, али се настава често прилагођава тако да укључује едукативне садржаје о холокаусту.
• Јавне службе: Сви државни органи функционишу нормално.

Иако је радни дан, медијски простор је током целог дана испуњен емисијама и прилозима који подсећају на трагедију. Многи грађани користе паузе на послу или слободно време након рада да посете локалне споменике или упале свећу у цркви. Србија на овај начин показује да сећање не мора бити везано за слободан дан, већ да је оно део свакодневног живота и грађанске свести.

Овај дан служи као снажан подсетник на цену слободе и неопходност чувања мира. Кроз обележавање 22. априла, Србија јасно поручује да жртве никада неће бити заборављене и да је истина о страдању темељ на којем се гради боља и праведнија будућност за све њене грађане, без обзира на њихово порекло. У години 2026, као и сваке претходне, тишина ће поново завладати на местима страдања, подсећајући нас на лекције које свет никада не сме да заборави.