Victory Day

Šta je Dan Pobede?

Dan Pobede je državni praznik koji se u Srbiji obeležava svake godine 9. maja u znak sećanja na konačnu pobedu saveznika nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu. Ovaj datum je izabran jer je u Moskvi, prema sovjetskom vremenu, kapitulacija Nemačke potpisana upravo 9. maja 1945. godine, iako je u Zapadnoj Evropi to bilo 8. maj. Za Srbiju, kao deo nekadašnje Jugoslavije, ovaj dan nosi posebnu težinu jer simbolizuje kraj jedne od najkrvavijih epoha u nacionalnoj istoriji i sećanje na ogromne žrtve koje je narod podneo u antifašističkoj borbi.

Suština ovog praznika nije proslava u uobičajenom smislu, već pre svega pomen i odavanje počasti. U fokusu je sećanje na pripadnike Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, sovjetske Crvene armije i sve saveznike koji su dali živote za oslobođenje od okupatora. Srbija je imala značajnu ulogu u ovom ratu, a oslobođenje Beograda u oktobru 1944. godine, u kojem su ključnu ulogu imale sovjetske trupe zajedno sa partizanima, predstavlja važan datum u nacionalnom sećanju. Dan Pobede je podsetnik na cenu slobode i na ideju antifašizma kao civilizacijske vrednosti za koju su se generacije borile.

Kada je Dan Pobede u 2026. godini?

U 2026. godini, Dan Pobede pada na Saturday, May 9, 2026. godine. Do ovog datuma ostalo je još 81 dana.

Ovaj praznik je fiksnog datuma i uvek se obeležava 9. maja, bez obzira na dan u nedelji. Izuzetak je bio samo 2020. godine kada je zbog pandemije koronavirusa bio pomeren na drugi datum, što je bila izuzetna okolnost. Za razliku od nekih zapadnih zemalja koje proslavljaju Dan pobede 8. maja, Srbija, kao i većina istočnoevropskih zemalja, ostala je dosledna tradiciji obeležavanja na 9. maj, dan kada je kapitulacija stupila na snagu u Moskvi.

Istorijat i poreklo praznika

Kraj Drugog svetskog rata u Evropi

Poslednji dani aprila 1945. godine obeleženi su potpunim slomom nacističkog režima. Berlin je bio opkoljen, a Hitler je izvršio samoubistvo 30. aprila. Već 7. maja u Remsu potpisana je kapitulacija nemačkih snaga, ali je ona stupila na snagu 8. maja u 23:01 časova po srednjeevropskom vremenu. Kako je u Moskvi u to vreme već bio 9. maj, Sovjetski Savez je insistirao da se kapitulacija zvanično potpiše i u Berlinu, pred predstavnicima sovjetskog vrha. To se desilo 8. maja nešto posle ponoći, ali po moskovskom vremenu to je bio 9. maj. Zbog toga se dan pobede u Rusiji i većini istočnoevropskih zemalja, uključujući Srbiju, slavi 9. maja.

Za jugoslovenske narode, a samim tim i Srbiju, rat se nije završio kapitulacijom Nemačke. Borbe su se nastavile do sredine maja, naročito na prostoru Slovenije i Hrvatske, gde su se povlačile nemačke snage i domaći kolaboracionisti. Poslednji delovi Jugoslavije oslobođeni su 15. maja 1945. godine. Međutim, 9. maj je prihvaćen kao simbol konačne pobede nad fašizmom i kao datum koji označava kraj stradanja na evropskom kontinentu.

Uloga Srbije i Jugoslavije u antifašističkoj borbi

Srbija je bila poprište žestokih borbi tokom celog rata. Već od aprila 1941. godine našla se pod okupacijom Nemačke, Italije, Bugarske i Mađarske. Odmah je pokrenut masovni antifašistički pokret predvođen Komunističkom partijom Jugoslavije i Josipom Brozom Titom. Partizanski pokret je tokom rata izrastao u respektabilnu vojnu silu, koja je vodila teške bitke i oslobodila značajne delove teritorije, uključujući i veliki deo Srbije 1944. godine.

Sovjetska Crvena armija je imala ključnu ulogu u konačnom oslobođenju Beograda u oktobru 1944. godine, u operaciji koja je bila zajednički poduhvat sovjetskih i jugoslovenskih snaga. Ovo je bio važan strateški i simbolički korak ka konačnom oslobođenju zemlje. Prema procenama, u Jugoslaviji je tokom rata život izgubilo oko 1,7 miliona ljudi, od čega preko 300.000 boraca. Ove brojke svedoče o razmerama stradanja i žrtve koju je narod Srbije i cele Jugoslavije doneo na oltar slobode.

Savremeno značenje i politički kontekst

U današnjoj Srbiji, Dan Pobede ima dvostruki značaj. S jedne strane, to je dan sećanja na antifašističku borbu i žrtve. S druge strane, u poslednje dve decenije, ovaj praznik je često u centru pažnje i zbog aktuelnih geopolitičkih odnosa, naročito veza sa Rusijom. Predstavnici srpske vlasti, poput predsednika Aleksandra Vučića i bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, često ističu ulogu Sovjetskog Saveza u pobedi nad fašizmom i velike žrtve koje je Rusija podnela tokom "Velikog otadžbinskog rata". Ovo je posebno izraženo u godinama kada se obeležavaju veliki jubileji, kao što je 70. godišnjica 2015. godine, kada je u Beogradu održan veliki vojni parad "Korak pobednika" u prisustvu ruskog predsednika Vladimira Putina.

Pored toga, 9. maj se poklapa sa Danom Evrope (Dan Šumanove deklaracije), što dodatno naglašava važnost ovog datuma, iako se u Srbiji akcenat stavlja na istorijski, a ne na evropski kontekst.

Obeležavanje i kako se provodi dan

Dan Pobede u Srbiji nije veseli praznik sa muzikom i hranom, već pre svega svečani i pošten dan posvećen sećanju. Dogadjaji su strogo formalni i usmereni na odavanje počasti.

Centralne manifestacije u Beogradu

Glavni dogadjaji se odvijaju u Beogradu, a organizuju ih Vlada Srbije, Ministarstvo odbrane i Grad Beograd.

Polaganje venaca: U 11 časova, na više lokacija u Beogradu odaju se počast. Glavna mesta su: Spomenik sovjetskim ratnim veteranima u parku ispred Ruske ambasade. Groblje oslobodilaca Beograda na Novom groblju. Spomenik Neznanom junaku na Avali, gde se često polaganje vrši u ranim jutarnjim časovima, neretko sa najvišim državnim zvaničnicima. Venac se polaže i na Trg Nikole Pašića.

Marš besmrtnika (Marš nebeske kolone): Ova tradicija, koja je u Srbiju preneta iz Rusije, održava se od 2016. godine. Oko 12 časova, učesnici marša, koji nose fotografije svojih predaka – učesnika Drugog svetskog rata, kreću u šetnju od Groblja oslobodilaca Beograda do Trga republike. Ovaj dogadjaj je postao značajan simbol sećanja, a okuplja se veliki broj ljudi, kako u Beogradu, tako i u drugim gradovima Srbije (navodno do 10 gradova). Često učestvuju i članovi ruskog "Motokluba Noćni vukovi", koji su bliski vlastima u Moskavi i Beogradu.

Vojni parada: Iako se ne održavaju svake godine, velike vojne parade su značajne manifestacije. Pomenuta parada 2015. godine bila je posebno velika. Ove godine, 2025, predsednik Vučić je prisustvovao paradi u Moskavi, dok je u Beogradu održan skromniji program, što je izazvalo različite reakcije u javnosti. Za 2026. godinu se očekuje slična struktura dogadjaja kao i prethodnih godina – polaganje venaca i Marš besmrtnika.

Očekujte gužve u centru: Centralne ulice Beograda, posebno oko Trga republike, Knez Mihailove ulice i prostora oko Novog groblja, biće zatvorene za saobraćaj i popunjene učesnicima manifestacija. Ako planirate da se krećete automobilom, koristite alternativne pravce. Pristojno ponašanje: Učestvovanje u maršu ili samo posmatranje ceremonije polaganja venaca zahteva pristojno i tiho ponašanje. Ovo je dan sećanja, a ne proslave. Fotografisanje je dozvoljeno, ali uz poštovanje trenutka i okupljenih. Odeća: Iako nema striktnog koda, preporučuje se pristojna, najčešće tamnija odeća, u skladu sa svečanim tonom događaja. Gde ostati: Ako želite da učestvujete, dođite na vreme, naročito za Marš besmrtnika koji počinje oko podneva. Za one koji žele samo da odaju počast, polaganje venaca u 11 časova je dobra prilika. Informisanje: Programe za 2026. godinu najbolje je proveriti na zvaničnim sajtovima grada Beograda, Vlade Srbije ili Ministarstva odbrane nedelju dana pred praznik, jer se satnice mogu blago menjati.

Da li je Dan Pobede neradni dan?

Da, Dan Pobede je državni praznik i neradan dan u Srbiji.

To znači da su državni organi, škole, fakulteti i većina firmi zatvoreni. Međutim, važno je napraviti razliku između "neradnog dana" i "dana kada se ne radi".

Šta je zatvoreno? Državne institucije, pošte, banke, škole i opšte bolnice (osim hitne službe i dežurnih službi). Šta je otvoreno? Tržni centri, prodavnice prehrane, kiosci, pumpne stanice i ugostiteljski objekti rade uglavnom po nedeljnom režimu radnog vremena. U većim gradovima, mnogi prodajni objekti rade skraćeno, često do 14 ili 15 časova.

• Saobraćaj: Javni gradski saobraćaj i međugradski prevoz funkcionišu po nedeljnom redu vožnje. Taksi službe rade normalno.

Za posetioce iz inostranstva, važno je znati da je ovo dan kada se Srbija na poseban način odužuje sećanju na najteži period u svojoj modernoj istoriji, i da je atmosfera u skladu sa tim – dostojanstvena, setna i poštena.