Statehood Day of the Republic of Serbia (Day 2)

Дан државности Републике Србије – Сретење: Темељ српске слободе и модерне државе

Дан државности Републике Србије представља најважнији датум у политичком, културном и историјском календару наше земље. Овај празник није само обичан нерадан дан; он је симбол васкрса српске државе након векова отоманске окупације, спој храбрости устаника и мудрости првих српских уставотвораца. Празник се обележава на хришћански празник Сретење Господње, што му даје додатну духовну димензију, али његов примарни карактер је државотворни и национални.

Оно што овај дан чини посебним јесте чињеница да он обједињује два преломна догађаја из 19. века која су се одиграла на исти дан, али у различитим годинама. Први је подизање Првог српског устанка 1804. године у Орашцу, а други је доношење Сретењског устава 1835. године у Крагујевцу. Кроз ова два догађаја, Србија је свету послала јасну поруку: прво оружјем извојевану слободу, а затим законом уређену, модерну и демократску државу. Сретење је тачка у којој се сусрећу традиција и модерност, ратнички дух и правна држава.

Данас се Дан државности слави са великим поносом широм Србије, али и у свим крајевима где живи српски народ. То је време када се подсећамо на своје корене, када се одаје почаст прецима који су положили животе за независност и када славимо вредности на којима почива савремена Србија – слободу, суверенитет и владавину права. Други дан празника, који је често фокус продуженог одмора, омогућава грађанима да у миру и празничној атмосфери посете историјске локалитете или проведу време са породицом, негујући национални идентитет.

Када се слави у 2026. години?

Дан државности Србије је фиксан празник који се сваке године обележава 15. фебруара. Међутим, према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, овај празник се празнује два дана – 15. и 16. фебруара. У ситуацијама када један од ова два дана падне у недељу, празновање се преноси на први наредни радни дан.

У 2026. години, централна прослава и други дан празника падају на следећи начин:

• Дан: Tuesday
• Датум: February 17, 2026
• Преостало време: До празника је остало још 45 дана.

С обзиром на то да 15. фебруар 2026. године пада у недељу, званични нерадни дани за ову годину су понедељак и уторак, што грађанима Србије доноси дуги празнични викенд. Ово је идеална прилика за кратка путовања унутар земље, посете планинама попут Златибора и Копаоника, или обилазак историјских места у Шумадији.

Историја и порекло: Два стуба српске државности

Да бисмо разумели важност овог празника, морамо се вратити у рани 19. век, време када је Србија била само пашалук у оквиру моћног, али трулог Отоманског царства.

Први српски устанак (1804)

Све је почело у Марићевића јарузи у Орашцу, малом месту у срцу Шумадије. Након деценија зулума јаничара и трагичне "Сече кнезова", где су турске власти погубиле најистакнутије српске домаћине и вође како би спречиле побуну, десило се управо супротно. Српски народ, предвођен Ђорђем Петровићем – Карађорђем, одлучио је да је смрт боља од ропства.

На Сретење, 15. фебруара 1804. године, донета је одлука о подизању Првог српског устанка. Овај догађај се често назива "Српска револуција" јер није био само војни сукоб, већ потпуни преображај друштва. Карађорђе, као врховни вожд, успео је да организује народну војску која је извојевала невероватне победе на Мишару, Делиграду и код Београда. Иако је овај устанак касније угушен, он је поставио темељ за све будуће борбе и заувек уклонио страх од отоманске власти.

Сретењски устав (1835)

Тридесет једну годину касније, на истој локацији у духовном смислу, али физички у Крагујевцу – тадашњој престоници Србије – Кнежевина Србија је направила свој други велики корак. Под притиском народа и потребом за уређењем државе, кнез Милош Обреновић је сазвао Велику народну скупштину.

Димитрије Давидовић, учени Србин и "отац српског новинарства", саставио је Сретењски устав. Овај документ је био један од најмодернијих и најлибералнијих устава тог времена у целој Европи. Инспирисан француским и белгијским уставним решењима, Сретењски устав је предвиђао:

• Поделу власти на законодавну, извршну и судску.
• Личне слободе грађана и неповредивост имовине.
• Укидање феудализма и ропства (сваки роб који ступи на тло Србије постаје слободан човек).
• Независност судства.

Иако је под притиском великих сила (Аустрије, Русије и Турске), којима је овакав либералан акт у малој балканској држави био превише радикалан, устав био на снази свега неколико недеља, његов дух је остао да живи. Он је дефинисао Србију као модерну европску нацију која тежи демократији.

Традиције и обичаји: Верски и народни аспект

Сретење није само државни, већ и велики хришћански празник који Српска православна црква слави као дан када је Богородица први пут увела Исуса Христа у храм у Јерусалиму да га посвети Богу.

Народна веровања

У српском народу постоји мноштво занимљивих обичаја везаних за овај дан. Верује се да је Сретење дан када се сусрећу зима и лето. Према народном предању, ако на овај дан осване сунчано јутро, а медвед изађе из своје пећине, угледа своју сенку и уплаши се ње те се врати назад, зима ће потрајати још шест недеља. Ако пак не види сенку, пролеће је на прагу.

Такође, постоји веровање међу младим девојкама да ће им будући муж личити на првог мушкарца кога сретну на Сретење ујутру. Ови народни обичаји додају топлину и боју званичном државном празнику, чинећи га ближим обичном човеку.

Верска прослава

У црквама широм Србије служе се свете литургије. За вернике, Сретење је симбол сусрета човека са Богом, али и подсетник на важност породичних вредности и чистоте душе. Паљење свећа на овај дан има посебну симболику заштите дома од грома и других непогода.

Како се обележава Дан државности: Свечаности и церемоније

Обележавање Дана државности у Србији је спој војних почасти, државних церемонија и културних манифестација.

Орашац – Срце прославе

Централна државна церемонија традиционално се одржава у Марићевића јарузи у Орашцу. На овом историјском месту окупљају се највиши државни званичници – председник Републике, чланови Владе, представници војске, дипломатског кора и верских заједница. Церемонија укључује:

• Полагање венаца на споменик вожду Карађорђу.
• Служење помена устаницима.
• Свечане говоре који истичу континуитет српске државне мисли.
• Културно-уметнички програм који евоцира успомене на 1804. годину.

Београд и Крагујевац

У престоници, Београду, празник почиње почасном артиљеријском паљбом са Гардоша или Калемегдана, што је призор који одузима дах и привлачи хиљаде грађана. Председник Србије на овај дан традиционално уручује одликовања заслужним појединцима и институцијама који су својим радом допринели угледу Србије у свету.

У Крагујевцу се одржава Сретењска академија у порти Старе цркве, где је донет први устав. Овај град, као прва престоница модерне Србије, на посебан начин чува успомену на демократске почетке земље.

Војне параде и изложбе

Последњих година, пракса је да Војска Србије организује приказе наоружања и војне опреме, као и дефилее у већим градовима. Музеји и архиви широм земље отварају своја врата за посетиоце, нудећи тематске изложбе оригиналних докумената, оружја из устаничког периода и застава.

Практичне информације за грађане и посетиоце

Ако планирате да будете у Србији током Дана државности у 2026. години, ево шта треба да знате како бисте се лакше снашли:

Радно време продавница и услуга

Како је Дан државности нерадан дан, долази до одређених измена у раду институција и продавница:

• Државне институције: Поште, банке, општине и школе су затворене током оба дана празника (15. и 16. фебруара, односно према правилу о преношењу празника на наредне дане).
• Продавнице и тржни центри: Већина великих супермаркета и тржних центара ради по редовном или благо скраћеном радном времену, јер су они често дестинација за породичне изласке током празника.
• Јавни превоз: У градовима попут Београда, Ниша и Нови Сада, јавни превоз функционише по недељном реду вожње, што значи да су поласци нешто ређи.
• Здравствене установе: Раде само дежурне службе и хитна помоћ.

Саобраћај и путовања

С обзиром на то да Сретење често доноси повезане нерадне дане, очекујте појачан интензитет саобраћаја на граничним прелазима и путевима који воде ка планинским центрима и бањама. Србија је у фебруару обично под снегом или у периоду касне зиме, па је обавезна зимска опрема за све који планирају пут у унутрашњост.

Савети за туристе

За стране посетиоце и експате, ово је изврсна прилика да доживе српски патриотизам у његовом најпозитивнијем светлу. Препоручује се:

1. Посета Орашцу: Осетите атмосферу места где је рођена модерна Србија.
2. Војни музеј на Калемегдану: Савршено место за упознавање са војном историјом која је довела до државности.
3. Ресторани и кафане: Уживајте у традиционалној српској кухињи. Иако је празник државни, ресторани су углавном пуни и раде пуним капацитетом, нудећи специјалитете попут печења, сарме и домаћих пита.

Значај празника у савременом добу

У 21. веку, Дан државности Србије добија нове слојеве значења. Он више није само сећање на прошлост, већ и путоказ за будућност. У свету који се брзо мења, Сретење подсећа Србе на вредност суверенитета и важност изградње јаких институција.

Празник се последњих година слави и као "Дан уставности", наглашавајући да је Србија земља која своје темеље црпи из правног поретка. Такође, заједничко обележавање овог дана са Републиком Српском симболизује јединство српског културног и духовног простора, без обзира на државне границе.

Кроз Сретење, ми славимо способност нашег народа да се издигне из најтежих околности, да се трансформише из потлачене раје у слободне грађане и да створи државу која, упркос свим изазовима, траје више од два века.

Да ли је ово државни празник?

Да, Дан државности Републике Србије је званични државни празник и према закону је нерадан дан.

За већину запослених у Србији, то значи два слободна дана. У 2026. години, због тога што празник пада на викенд, грађани ће имати прилику за дужи одмор почетком радне недеље. Ово је време када се градске улице умире, заставе се поносно вијоре са зграда, а тишина празничног јутра подсећа на озбиљност и свечаност тренутка када је стварана држава.

Без обзира на то да ли празник проводите на свечаној академији, на скијању или у кругу породице, Сретење је дан који сваког грађанина Србије испуњава осећајем припадности и историјске одговорности. То је дан када Србија слави себе – своју прошлост, своју садашњост и своју веру у бољу будућност.

Срећан Дан државности